Национални парк је веће, заштићено подручје природе једнога краја, које се својом јединственом флором и фауном, природним вредностима или реткостима разликује од обичних природних целина. Национални паркови имају са научног, културног и друштвеног аспекта велики значај за земљу на чијoj се територију налазе, а могу служити за одмор и рекреацију, истраживања и заштиту. У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.
НП Фрушка Гора
Овај национални парк је основан 1960. године. Фрушка гора је дугачка 75 km, а широка од 13 до 15 km. Међу његове највеће вредности се убрајају листопадне шуме китњака, граба и букве, као и фрагменти степске вегетације. Што се тиче културно-историјске вредности, у овом парку се налази 17 манастира који потичу с краја XV и почетка XVI века. Због значајне улоге ових манастира у развоју и очувању културе, писмености и духовности српског народа, Фрушку гору су често називали Српска Света гора.
НП Ђердап
Основан је 1974. године. Највеће природне вредности су мешовите листопадне шуме које чине орах, мечја леска, копривић и буква, као и шибљаци јоргована. Такође, кречњачке литице представљају станиште ретким биљкама, а речни ток Дунава је станиште ретким рибама: јесетре и моруне. У оквиру овог парка се налази и Лепенски Вир, археолошко налазиште. Ђердап је највећи национални парк Србије.
НП Тара
Највеће природне вредности овог парка основаног 1981. су шуме Панчићеве оморике, прашуме букве, јеле и смрче, као и тресава окружена поменутом шумом Панчићеве оморике. Поред изузетног биодиверзитeта флоре, на подручју Таре су и бројна станишта значајне фауне. Панчићев скакавац је локални ендемит којем је ово подручје једино станиште.
НП Копаоник
Као и Тара и овај национални парк је основан 1981. године. Његово богатство чине мешовите шуме смрче, јеле, букве и јавора, где се посебно издвајају старе шуме смрче („балканска тајга“), субалпске заједнице патуљасте смрче и полегле клеке, као и кречњачке литице које су станиште ретких биљака попут рунолиста. Такође су и тресаве станиште ретких врста.
НП Шар-планина
Основан је 1986. године. Највеће вредности Шар-планине су очуване шуме молике и мунике, али и мешовите листопадне шуме које представљају станиште балканског риса. Ту су и жбунасте заједнице бора кривуља, а високопланински региони и серпентински камењари су станишта ретких биљака. На Шари се налазе и леднички циркови са глацијалним језерима.
*НП Проклетије је у поступку заштите.
Планински масив Проклетија по геолошком, геоморфолошком, флористичком, фаунистичком погледу, представља најзначајнији и најинтересантнији масив за Kосово и шире. У Проклетијама, по студијама, налази се преко 1.500 биљних врста. На бази досадашњих истраживања фауна се састоји од: 8 врста риба, 13 врста водоземаца, 10 врста гмизаваца, 148 врста птица, 36 врста сисара, 129 врста лептирова реда Лепидоптера, итд.
Иницијатива да се Проклетије прогласе за национални парк је почела 1970. године.
Иницијатива да се Проклетије прогласе за национални парк је почела 1970. године.