Загађеност флоре
Један од најопаснијих загађивача јесу тешки метали. Извори уношења тешких метала у земљиште могу да буду и нека минерална ђубрива и пестициди. Многи тешки метали уносе се средствима за заштиту биљака, а градско смеће се све више помиње као потенцијални извор ових елемената.
Заштита животне средине
Циљеви заштите животне средине су:
- Очување и заштита здравља људи, целовитости, разноврсности и квалитета екосистема;
- Генофонда животињских и биљних врста;
- Плодности земљишта;
- Природних лепота и просторних вредности;
- Културне баштине и добара које је створио човек.
Ретке и угрожене врсте
Панчићева оморика (лат. Picea omorika) је ендем Подриња. Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари, 1875. године, код села Заовине и Растишта.
Тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста биљка која спада у четинаре и потиче из породице Тиса. Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана.
Молика (лат. Pinus peuce) је четинарско, зимзелено дрво, високо 40-50м које може да доживи старост 200-300 година, што уопште није реткост међу четинарима, поготово када се ради о фамилији борова.
Степски или усколисни божур (лат. Paeonia tenuifolia) је биљка прелепих, упадљиво црвених цветова. Због несавесног брања данас је постао реткост. Типична станишта су суви, песковити, степско-травни предели, кречњаци и вртаче.
Гороцвет (зечји мак, гороцват, госпина влас) (лат. Adonis vernalis), је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама.
Зеленичје је шумски предео испод планине Острозуб, у изворишном делу Острозупске реке, која се улива у Рупску реку, настањен ловорвишњом званом „зеленичје“ или „зелениче“ (лат. Prunus laurocerasus).
Росуља (лат. Drosera) је род карниворних биљака са преко 170 врста. Јавља се на местима осиромашеним минералним материјама, па то надокнађује протеинском исхраном — дигестијом животиња.
Рунолист (лат. Leontopodium alpinum) је веома ретка и заштићена биљка у читавој Европи.
Жута линцура (лат. Gentiana lutea) припада фамилији линцура у коју поред жуте спада још заштићених врста.
Шумска Бреберина (шумарица, отров-саса) (лат. Anemone nemorosa), заштићена је биљна врста само у Војводини где је ретка биљка.
Бели локвањ (лат. Nymphaea alba) је водена биљка са пливајућим листовима која припада фамилији локвања.
Златни љиљан је специфичан по својим златним цветовима који на први поглед дају предиван утисак. Баш због те златне боје је много бран, зато и јесте угрожен.
Тиса (лат. Taxus baccata) је дрвенаста биљка која спада у четинаре и потиче из породице Тиса. Природни ареал распрострањења обухвата западну, средњу и јужну Европу, северозападну Африку и југозападну Азију до северног Ирана.
Молика (лат. Pinus peuce) је четинарско, зимзелено дрво, високо 40-50м које може да доживи старост 200-300 година, што уопште није реткост међу четинарима, поготово када се ради о фамилији борова.
Степски или усколисни божур (лат. Paeonia tenuifolia) је биљка прелепих, упадљиво црвених цветова. Због несавесног брања данас је постао реткост. Типична станишта су суви, песковити, степско-травни предели, кречњаци и вртаче.
Гороцвет (зечји мак, гороцват, госпина влас) (лат. Adonis vernalis), је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама.
Зеленичје је шумски предео испод планине Острозуб, у изворишном делу Острозупске реке, која се улива у Рупску реку, настањен ловорвишњом званом „зеленичје“ или „зелениче“ (лат. Prunus laurocerasus).
Росуља (лат. Drosera) је род карниворних биљака са преко 170 врста. Јавља се на местима осиромашеним минералним материјама, па то надокнађује протеинском исхраном — дигестијом животиња.
Рунолист (лат. Leontopodium alpinum) је веома ретка и заштићена биљка у читавој Европи.
Жута линцура (лат. Gentiana lutea) припада фамилији линцура у коју поред жуте спада још заштићених врста.
Шумска Бреберина (шумарица, отров-саса) (лат. Anemone nemorosa), заштићена је биљна врста само у Војводини где је ретка биљка.
Бели локвањ (лат. Nymphaea alba) је водена биљка са пливајућим листовима која припада фамилији локвања.
Златни љиљан је специфичан по својим златним цветовима који на први поглед дају предиван утисак. Баш због те златне боје је много бран, зато и јесте угрожен.